Кад од једног зареза зависи глава….
Да се разумемо – Захтев за бојкотом је сасвим легитиман. Сасвим оправдан и прикладан стању у земљи Србији. Узевши у обзир стање у медијима, судству, економији државе, међународну позицију и чињеницу да је један човек, потпуно неовлашћено узурпирао све гране власти и по свом нахођењу управља животима и судбинама људи, једино што, оправдано и резонски остаје је БОЈКОТ!
АЛИ! Само је БИО!!!
Више није!
Бојкот је био и резонски и оправдан, али САМО ако би сви опозициони покрети учествовали у том бојкоту. Знамо да би један број Вучићевих „опозиционара“ остао веран „шефу“, али Чеда, Чанак, Шешељ и компанија не би могли да угрозе бојкот.
И као и у свим лепим сновима, буђење није пријатно. Дакле, прво су „повукли ногу“ клинци из „Један од 5 милиона“. За њима Трифуновић. А за њима Радуловић.
И од тог часа сваки „бојкот“ постаје чиста глупост и терање ината.
Да ли је то било планирано (а чврсто верујем да јесте), али на овај начин је на танак лед навучен Обрадовић и „Двери“, тако да ће остати ван Скупштине, а тиме ће и патриотски наратив (осим ако у Скупштину не уђе Др Јована Стојковић) бити прилично „сакат“, јер, „патриотски“ покрети којима Вучић скупља потписе су све друго, али патриотски нису.
И сада, као да смо на утакмици, по друштвеним мрежама искачу поборници бојкота и пљују све који неће да бојкотују. Поприлично безобразно и уверени у своју моралну супериорност. Међутим, када им поставим једно, сасвим обично и основно питање, онда почињу разна маштања о обарању режима на улици. У суштини, уопште нема одговора нити постоји план за „ДАН ПОСЛЕ“ избора! Шта бојкотом очекују да ће да остваре.
Овако, све личи на оно када се дете наљути и прети како „неће да се игра“…и чека да га неко моли!
Зар ико од њих очекује да ће „међународна заједница“ (шта год да под тим подразумевају) прогласити изборе нелегитимним (па се лицитира са 50% излазности и мање).
Па неће!
Јер, избори ће бити ЛЕГАЛНИ без обзира колико гласача изашло на гласање.
А легитимност је политичка категорија и ствар субјективне процене моћника у складу са својим интересима. Па су тако Референдум у Македонији, који НИЈЕ успео, прогласили легитимним (иако су и они БОЈКОТОВАЛИ тај референдум). Дакле, погрешној се цркви моле.
И на крају, у овој ситуацији, бојкот се окреће у корист оног кога бојкотују! Јер, изостанком (већински) опозиционих гласача, отвара се могућност да њихови гласови буду „прибројани“ коме треба, а у укупном броју повећавају проценат СНС, јер њихови гласачи ће изаћи сигурно (купљени, уцењени, натерани…али излазе).
Мој суморни закључак је да је неко, веома паметно испланирао све ово још пре бар годину дана. Лепо је организовао „испумпавање“ народног незадовољства кроз „недељње шетње са пљувањем“, али без резултата. Ђилас и компанија ће извући дупе у страну и отворити простор Вучићу да уради све шта хоће (а хоће…верујте!)
Победник ће бити, на моју и жалост свих који мисле добро овој земљи, опет мајстор сплетке и болесни егоманијак, а губитници ће бити сви који ће истрајати у бојкоту, јер ће после избора и оно мало простора што су имали у медијима постати – још много мање!