Istine i zablude o „Koroni“

• 

Do sada poznati corona virusi su HCoV-229E, NL63, OC43 i HKU1. Oni kruže među ljudima celog Sveta i izazivaju infekcije disajnih puteva svih starosnih grupa. Ovi virusi se lako šire, naročito kada su ljudi u bliskom kontaktu kašljanjem ili kijanjem. Relatino novijeg datuma su mnogo opasniji SARS-CoV i MERS-CoV corona virusi sa velikim procentom smrtnosti i srećom niskim indeksom kontagioznosti – teško se prenose sa bolesne na zdravu osobu. SARS i MERS corona virusi su pod kontrolom i u ovoj pandemiji nemaju značaja. Za nas je interesantna prva grupa corona virusa koja je prisutna u populaciji celog sveta i zagorčava nam život u talasima kroz dobar deo istorije ljudskog društva. Njih je nemoguće osloboditi se, eradikacija (potpuno uništenje) coronavirusa je nemoguća a verovatno i nepotrebna! Oni izazivaju respiratorne virusne infekcije gornjih disajnih puteva, u najvećem broju slučajeva blagog oblika a terapija prehlade – dominantne siptomatologije njihovog delovanja je simtomatska. Krajem 2019-te pojavio se novi coronavirus 2019-nCoV. On je izazvao pandemiju globalnih razmera i ,,zaključao,, ceo Svet! Sa pojavom coronavirusne pandemije pojavile su se mnogobrojne kontraverze u vezi samog virusa ali i same pandemije! Šta je istina?! Razmatraću samo činjenice. Kod dela stručne javnosti koja pokušava da objektivno i nepristrsno analizira celu situaciju koristeći do sada poznate i proverene naučne istine kao i iskustva stečena praksom, samo postojanje 2019-nCoV virusa je dovedeno u pitanje! Novi C19 virus nema specifičnu kliničku sliku (klinički nalazi + simtomatologija) Nema specifičnu patogenezu (razvoj bolest) Nema specifičnu patohistologiju ( obdukcioni nalaz i miroskopiranje obolelih tkiva) Sve to ukazuje na činjenicu da se ne radi o novoj bolesti izazvanoj novim i nepoznatim virusom. Jednostavnije rečeno, ako se krene od simtoma koje C19 virus izaziva to su povišena temperatura, suv nadražajni kašalj, zapušenost nosa ili sekrecija iz nosa, gubitak čula mirisa i/ili ukusa, grebanje ili bol u grlu, glavobolja, malaksalost, bol u mišićima i zglobovima (retko kao simtom) mučnina, bol u grudima, gušenje, i retko bol u stomaku sa prolivom. Sve ove simtome u različitim kombinacijama i različitog intenziteta može izazvati biolo koji od corona virusa . PCR testove za dokazivanje novog C19 vitusa treba odbaciti. Praksa je pokazala veliki stepen njihove nepouzdanosti. Šta je izazvalo pandemiju ako C19 virus ne postoji? Ostali, već od davnina poznati corona virusi (HCoV-229E, NL63, OC43 i HKU1) Da ne bi povredili sujetu nučnika koji zdušno propagiraju postojanje C19 virusa na kratko ćemo prihvatiti njegovo postojanje! Čak i da postoji ( voma mala verovatnoća više teoretska nego praktična) C19 virus nije opasniji ni smrtonosniji od bilo kog drugog virusa gore pomenute corona grupe. Da ne bude dileme, coronavirusi virusi izazivaju respiratone virusne infekcije gornjih disajnih piteva, u najvećem broju slučajeva blage kliničke slike, kratkog trajanja i potpunog oporavka. Ostavljaju slab i relativno kratak imunitet zbog svoje velike varijabilnosti. Lako se šire populacijom, gotovo je nemoguće zaustaviti ih. Inficiraju za kratko vreme veliki broj ljudi ali samo mali broj inficiranih ispoljava simtome bolesti. Asimtomatski nosioci coronavirusa nemaju epidemiološki značaj. Kod zdravih ljudi, jakog imunog sistema ne daju nikakve tegobe jer ih imuni sistem domaćina sa lakoćom uništi. I da stvari ne budu tako jednostavne pobrinula se priroda smih virusa i imuni sistem domaćina. Osobe oslabljenog imunog sistema (koji može biti oslabljen iz mnogih razloga) predstavljaju rizičnu grupu kada dođu u kontak sa coronavirusima, bilo kojim iz gore pomenute grupe, pa i sa hipotetičkim C19 virusom. Ako se virus spusti na donje disajne puteve izazvaće težu kliničku sliku. Virusne intersticiske pneumonije su poznata komlikacija infekcije gornjih disajnih puteva. U simtomatologiji dolazi do bola u grudnom košu naročito pri kašlju, otežanog disanja različitog stepena i visoke temperature. Generalno osoba se oseća veoma iscrpljeno. Ovo je ozbiljno stanje naročito kod dugogodišnjih hroničnih bolesnika starije životne dobi. Sama virusna pneumonija ako ne dođe do komplikacija ipak ne dovodi do fatalnog ishoda. Na žalost i ne retko virusna pneumonija kod starih hroničnih i iscpljenih bolesnika progredira ka bakteriskoj alveolarnoj pneumoniji koja može zahvatiri veliki deo pluća. Razvojem takozvanog ARDS (Akutni respiratorni distres sindrom je skup simtoma koji se odlukuje naglim slabljenjem funkcije pluća sa otokom pluća, masovnim infiltratima na oba plućna krila, što ima za posledicu hipoksemuju sa dispnejom – gušenjem) zivot obolelog je u opsanoti. Tek tada i samo tada postoji apsolutna indikacija za primenu asistirane plućne ventilacije. Stanje obolelog je kritično, kako zbog bakteriske pneumonije tako i zbog same metode asistirne plućne ventilacije koja je objektivno rečeno mač sa dve oštrice. Bolesna osoba se mora,, pokriti,, sa velikim dozama antibiotika širokog spektra ne bii li se uništile bakterije koje razaraju pluća i izazivaju intoksikaciju celog oganizma. Dakle niti jedan od coronavirusa nije nepostredni i direktni ubica. Virus/virusi su samo deo kompleksnih događanja u humanoj patologiji koji mogu dovesti do smtri ali samo i isključivo u saradnji sa patogenim bakterijama. To je dokazano obdukcionim nalazima pri čemu je utvrđeno da ni u jednom slučaju coronavirus nije bio neposredni uzrok smrti obolele osobe. Uvek su pronađene bakterije koje su dovele do fatalnog ishoda. Takođe pojava tromboze u krvnim sudovima obdukovanih osoba nije posledica delovanja virusa već patogenih bakterija. Da rezimiramo. Ništa se novo nije dogodilo što se već nije znalo u medicini. Novina su, dezinformacije na globalnom nivou (neistinito obaveštavanje o uzrocima smrti, netačno izveštavanje o širenju virusa i broju obolelih) širenje masovne panike i izazivanje straha od smrti kod ljudi širom Planete, čime treba da se sakrije ali i opravda krah globalne ekonomije i urušavanje čitavog sistema produkcionih odnosa baziranih na liberalnom kapitalizmu