Утопија…

zaovine-planine-tara-srbija-mountain-serbia-by-jovan-jaric

Како би требао да изгледа програм Партије, за коју би ја гласао (па можда, и учланио се):

ЕУ или не? НЕ никако! Улазити у неку „организацију“, плански направљену да одузме суверенитет и доведе „неподобне“ народе у вазалски однос је самоубиство. И за народ и за државу.

НАТО или не? НЕ никако! Улазити у организацију у којој су СВИ историјски непријатељи српског народа и Србије би била издаја свих оних који су је бранили и одбранили и своје животе жртвовали на олтар Србије. Једноставно, на таву издају немамо право. Напротив, заговорнике би требало пред преки суд и уза зид!

Никаква нова задуживања код ММФ и Светске банке! Њиховим „кадровима“ у Србији конфисковати сву имовину, одузети грађанска права, а по потреби и судити за велеиздају!

Забранити и кривично гонити чланове невладиних организација финансираних из иностранства (за велеиздају).

Конфисковати у корист Државе сво плодно земљиште, руднике, водотокове, природне вредности које су у власништву странаца. Забранити свако поступање и испитивање рудних налазишта које спроводе странци. И нарочито експлоатисање.

У односима са Хрватском дефинисати апсолутни реципроцитет: Само онолико плодног земљишта, колико је у власништву Срба у Хрватској, може бити пренето на Хрватске титуларе, И ни квадратног метра више!

Хрватским трговинским ланцима у Србији наложити да 80% робе МОРА бити српске производње, иначе укидање дозволе за рад. Такође, обавеза да 80% профита МОРА бити уложено у Србији, без права повлачења капитала у матичну државу.

Повлачење свих дипломатских представника из Хрватске док се та земља коначно не одреди према геноциду из Другог светског рата и де јуре, геноцида у Олуји!

Страним власницима компанија у Србији одмах укинути дотације по запошљеном раднику, уколико било који радник има плату испод 350 евра! У истим компанијама ограничити максимално време проведено на раду у току једне недеље на 48. Прековремени рад не сме бити обавезан и мора се платити 70% више него редован (с`тим што би половина тог плаћања ишла у порез)

Скупштину свести на директни изборни систем, где би свака општина гласала за ЈЕДНОГ посланика, који би представљао своју општину и само свом бирачком телу био одговоран. У зависности од тога, којој Партији или Странци припада већина посланика, бира се Председавајући Скупштине. Исто тако, то мерило би се узело и за формирање Владе. Тако би, једном за свагда, избацили „центре финансијске моћи“ из управљања Државом!

ВАЖНО: ПОТПУНИ повратак на РИМСКО ПРАВО и ЗАБРАНА провођења Англосаксонског права!

По питању Одбране: Потпуни ослонац на Русију и набавка најмодернијих оружаних система. Евентуално, омогућити Русији стварање војне базе у Србији. Забрана СВАКОГ ПРИСУСТВА на копненом, воденом, ваздушном и космичком простору Републике Србије било ком облику НАТО елемената!

Пољопривреду дефинисати као стратешку делатност и у складу са тим уложити средства у заштиту од поплава, регулацију река и противградну заштиту. Ексцесивна средства уложити у системе наводњавања. Постојеће Институте финансијски помоћи у циљу унапређења квалитета семенске основе. Међународно заштитити све домаће сорте.

Забрана ГМО апсолутна! Нити се сме гајити, нити продавати производи без јасног НЕ ГМО порекла!

 

Добро, ово би било за почетак довољно. Има још пуно тога, али за неки почетак бих се овим задовољио…

Никада у историји….

Вуциц

“Знате ли шта могу свима вама, мојим драгим Србима да кажем? Море, јебите се! Носите се сви у место рођења! Док се ви препуцавате о овоме или ономе, о Шешељу, о Апостолу који хода, о било коме бре, људи, Срби, стоко – остасмо без државе! Пази: СВИ су против НАТО. Већина против ЕУ, Сви против продаје Телекома, Сви против продаје ЕПСа! СВИ против продаје плодне земље странцима. СВИ против купљених диплома. СВИ против цензуре. СВИ против диктатуре. СВИ против монополисања медија. СВИ против партијског запошљавања. СВИ против бахатости. СВИ против понижавања Србије. И могао бих да ређам….од јутра до сутра! И шта онда? Гласате за онога који то све хоће да уради! Море, носите се у три пичке материне! Бирам да будем Еским!”

Опростите ми на речнику. Али жив сам човек и негде сам морао да избацим бес, фрустрацију.

То је био пролог…

Овако, покушаћу да мало путујем кроз време.

Рецимо, пролеће 2020. Спољни дуг Србије 45 милијарди. Раст ПДП-а 0,5%. Телеком, ЕПС одавно продати и преполовљени (ради „ефикасности“). 40% радно способних без запослења. Земљиште се обрађује, али комплетна производња одлази у Арапске земље. Уместо сопствено произведене робе увозимо пангасиус из Кине, кукуруз (ГМО) из Аргентине, пшеницу где нађемо. Полетео је и први авион на линији Београд – Тирана а авион је, свечано добио име Александра Вучића.

Просечна плата је око 33 евра месечно, али је Премијер обећао да ће то свакако морати да се повећа и лично је дао наредбу да се повећа за 0,3 посто. Народ му то акламацијом одобрава.

Премијер, најављује изборе, како би народ потврдио да смо на правом путу. Добро, мало смо били застранили и ишли ка ЕУ, али се на нашу несрећу, та се Организација урушила, тако да сада немамо правог светионика.

Русија, хиљаду и први пут, нуди руку спасења. Спремни су и да нам помогну око отплате кредита.

Али, нас Велики Вођа зна да је то само мамац како би нас намамили у друштво народа који нормално живе. И наравно да не наседа на то.

У Крагујевцу забележена занимљива анегдота: Дошао отац кући, раније, због здравстевних проблема. Сео за сто да вечера. Гледа га син и пита маму: „Мама, опет нови поштар…?“

Стиже делегација ММФ-а. Премијер је у свечаном говору пред тај догађај изјавио да ће свим силама да се бори да пензионерима остави пензије, бар на нивоу из 2016. Мада, нагласио је Премијер, то неће бити ни мало лако и следе тешки преговори.

У пренатрпаном календару нашег Премијера су и тешки преговори са Удружењем страних послодаваца. У свом дневном обраћању свом залуђеном народу, обећао је да ће се свим силама борити да се радно време ограничи на 15 сати дневно. Такође је обећао да ће покушати на све начине да избори да Недеља буде нерадан дан. Рекао је да је мало скептичан, јер је познато да смо ми Срби нерадан и лењ народ. Па још тражимо и годишњи одмор. Што је нечувено.

Итд…Итд….

Да се вратимо у садашњост: Људи, Срби, Стоко….јесте ли за ово гласали? Не верујете? Објасните то унуцима!

И после свега, ипак, бирам да будем Еским! Њих, бар, сви штите. Јесте да живе у некаквој северној вукојебини, али, бар никоме нису на путу.

П.С. Овоме лудилу једном мора доћи крај. Хипнотизовани народ ће морати, једном, да се пробуди. Ако не пре, онда када не буде имао шта да једе. Али, тада ће посао овог уцењеног и плаћеног издајника Србије већ бити завршен. И генерације ће платити цену Ваше глупости и слепила. Не признајем аргумент да је народ залуђен, заглупљен разним ријалитијима, обезглављен сопственом борбом за преживљавањем.  Па, побогу, гласали би за било ког другог него за сатрапа који довршава Англо-германски план о уништењу Православних Срба на простору од значаја.

Овај текст је мој тестамент. Да неко, некада, види да нисмо сви били издајници. И да нас је било који смо видели шта нас чека и борили се против. Али, као и у свакој „демократији“ – побеђују медиокритети!

httpwwwastrosvastaracom

volimonet1001

Macaroons, za početnike

macca

Mislim da nema onog, ko je probao, a da se nije zaljubio u ove čarobne kolače. Veseli, raznobojni i povrh svega veoma ukusni mamili su (i dalje mame) mnoge da probaju da ih naprave.

U suštini, nije toliko komplikovano, kao što mnogi misle. Ali, budite spremni na to da prvih nekoliko pokušaja završi u kanti za đubre. Osnovno pravilo je da tačno pratite recept i da ne improvizujete!

Kao i u svemu, tako je i ovde važno početi – od početka: Dakle, proveriti da li imate sve što vam treba.

DSCN6306

(Osnovni sastojci za, od prilike, 12 macaroons)

1 jaje (37-38g belanceta)

DSCN6313

40g brasna od badema i isto toliko šećera u prahu

DSCN6311

DSCN6312

Potrebno vam je, još 45g kristal šećera. Ja izbegavam fini kristal šećer jer masa na kraju bude previše tečna i prebrzo teče iz poslastičarske kese.

DSCN6315

Potrebni su vam još: Poslastičarska kesa sa okruglim otvorom veličine 0,75 – 1cm. Zatim sito kroz koje ćete prosejati mešavinu bademovog brašna i prah-šećera. Nekoliko posuda za sve ove sastojke. Zatim silikonska špatula. Elastična, ali ne previše mekana. Naravno, potrebna vam je vaga (najbolje digitalna) i na kraju (ali nikako i najmanje važno) – dobar mikser. Po izboru, možete dodati i prehrambenu boju. Ukoliko to radite, nikako nemojte dodavati tečne boje (menjaju kostitenciju mase) već, ukoliko nađete boju u prahu. Eventualno, možete dodati i boju u gelu, ali oprezno.

Dakle, krenimo…

Prvo spremimo poslastičarsku kesu sa okruglim otvorom u odgovarajuću posudu

DSCN6310

…zatim dva puta prosejemo mešavinu badema i prah-šećera..

DSCN6316

…i dobro ih izmešamo žicom…

DSCN6318

..i odložimo na stranu.

Uzimamo belance i dodajemo ga u posudu za miksanje. U belance dodajemo prstohvat soli.

DSCN6319

Uključimo mikser na veliku (ne mora najveću) brzinu i mutimo belance dok ne počne da peni. Tada počinjemo da dodajemo kristal šećer. Nemojte dodati sve od jednom, već postepeno, iz tri-četiri puta na svakih 20-ak sekundi.

DSCN6322

Kad masa postane „kremasta“, možete dodati prehrambenu boju…

DSCN6325

Nastavite da miksate, na najvećoj brzini, još oko 2 minuta, dok masa ne postane čvrsta tako da mođete izvrnuti posudu sebi iznad glave, a da ne pokvarite frizuru.

DSCN6326

I sada prelazimo na najvažniji deo. U posudu, u kojoj ste mutili belanca, dodate, prethodno pripremljenu mešavinu badema i prah-šećera.

DSCN6328

…i silikonskom špatulom počinjete da mešate i spajate te dve mase.

DSCN6329

Ovaj proces se naziva „makaronizacija“. Dakle, energično, ali ne grubo i brzo, mešate masu tako što sve skupite na dno, a onda ga razmažete po zidovima posude.

DSCN6330

DSCN6331

…i to ponavljate jedno 4-5 puta. Tada treba početi proveravati da li je masa spremna za razlivanje u pleh. To je najosetljiviji deo posla. Ako nije dovoljno umešano, macaroons će ispucati pri pečenju. Ako se pretera, onda će se razliti i neće ličiti ni na šta.

Ima nekoliko metoda i ja ih sve kombinujem svaki put.  Prvi metod savetuje da je dovoljno onda kada masa sa špatule spada u jednom mlazu, kao kada lava teče. Bez prekida. Drugi metod savetuje da pustite par kapi sa špatule da kapnu u masu i onda brojite do 10 (10 sekundi) i ako se kapi „utope“ i skoro nestanu sa površine, onda je masa spremna. Treći metod je da uzmete malo mase na špatulu i nežno lupate o ivicu posude. Ako se masa poravna i postane glatka i sjajna, onda je masa spremna.

Ukoliko je masa spremna, prebacite je špatulom u poslastičarsku kesu i počnite da istiskujete na pripremljeni papir za pečenje (ukoliko nemate, kao ja ovde, silikonski „šablon“). Da bi ste imali orijentaciju, ispod papira za pečenje postavite odštampane papirne šablone, koje možete naći na internetu. Ili „skinite“ odavde.

macaroons shablon sablon1

DSCN6338

Kada ste to uradili obavezno dva’tri puta lupite plehom o ravnu povrsinu kako bi ste izbacili vazduh. A onda ostavite macaroons da se osuše. U zavisnosti od vlažnosti vazduha treba da se suše od 45 minuta do sat i po.

DSCN6339

Kad se osuše, a to ćete znati tako što ćete nežno preći prstom preko površine macaroona i ako se ne lepe za prst a osećate da se formirala tanka „korica“, onda je spremno za pečenje.

E, sad je problem. Svaka rerna drugačije peče i to ćete morati sami da otkrijete koja je idealna temperatura i vreme. Osnovni recept je da rerna treba da bude prethodno zagrejana na 150C. Ja onda stavim macaroons na 8,5 minuta i tada otvorim rernu da „izluftiram“, tj. izbacim vlažnost, paru. I odmah stavim na još 7 minuta.

I to bi bilo to. Po isteku vremena, odmah izvadite iz rerne i sklonite papira za pečenje sa macaronima sa vrućeg pleha na neku hladnu podlogu. Obavezno sačekajte da se potpuno ohlade pre nego sto ih odvajate od papira. Inače će se lepiti i lomiti.

DSCN6340

DSCN6342

Sada su spremni za filovanje. Ali, to je već druga tema i toga možete naći na intenetu koliko god hoćete. Mogućnosti su, prektično neograničene.

Ah, da! Da ne zaboravim da vam napomenem da macaroons ne treba konzumirati odmah po pečenju. Budite strpljivi. Ostavite ih u frižideru najmanje preko noći. Još bolje dve noći. Macaroons razviju svoj ukus i konzistenciju tek kada „odleže“ na hladnom.

DSCN6345

Prijatno!

xxl1

httpwwwastrosvastaracom

Куда идемо

 

 

pakao

Скоро, пре неколико недеља, сам на овом порталу реаговао на сјајан, храбар и надасве истинит текст Господина Анђелковића, у вези НАТО-пакта и Србије.

Написао сам, нешто у стилу: Нисам Вас познавао као таквог патриоту. Али, потписујем сваку реч.

Да, занимљиво је да ја Господина Анђелковића нисам доживљавао као великог опозиционара актуелној (издајничкој) власти.

Обзиром да се у свом животу, пре свега, руководим ИСТИНОМ, мени заиста није тешко да признам да сам у нечему или некоме грешио. И тај мој коментар је, пре свега, био једна врста таквог признања.

Знате, у реалном свету сви правимо грешке. Једина разлика између грешака и „грешака“ је намера. Људима сам, увек, опраштао ненамерно, из заблуде, неинформисаности, погрешне процене учињене грешке. А коштале су ме…Књигу да напишем. Али, чинио сам их и ја (и чиним и даље). Увек ненамерно. То је део живота.

Тако сам и ја Господина Анђелковића, некако осетио погрешно. Већ сама чињеница да добија простор, на овој нашој јадној, окупираној телевизији је негде у мени пробудила неповерење. Јер, не сећам се када сам видео, рецимо, Ђорђа Вукадиновића (из НСПМ), а не дај Боже Господина Бранка Драгаша на некој телевизији. А и, некако, ми је био превише дипломата. И због тога сам мислио да нема довољно храбрости.

Демантовао ме је.

У поменутом тексту (http://www.vidovdan.org/aktuelno/item/71991-dragomir-andelkovic-nato-magnet-za-nesrece) је изврсно анализирао НАТО и његову улогу данас у свету и Србији и зашто је опасно прећи црвену линију у приближавању том агресивном савезу.

Ја бих покушао да још мало проширим тему.

Да се одмах разумемо, ја нисам политичар нити јавни радник, па да имам обавезу да се обавезно држим доказаних чињеница. Мада, то ни они не раде, а требало би. Једноставно ћу писати оно што свако види и шта је очигледно.

НАТО је ударна песница глобалног неолибералног, неоколонијалног капитализма и оних који стоје иза целог система. А знамо да је то крупни капитал и мултинационалне компаније.

Мислим да људи греше упирући прсте у САД. Мислим да је народ САД прва жртва владајућих класа капиталиста који су наднационални.

Такође, имам занимљиву теорију о односу САД и Велике Британије. Уверен сам да је данашња САД, у ствари, монструм створен од стране Велике Британије, која је, свесна да губи војну надмоћ у свету, створила себи “мишиће”.

У том међусобном односу, мозак је у Лондону, а сила у Вашингтону. Или, ради поређења, то вам је као у срећном браку: Све буде како муж (САД) нареди а како жена (Британија) хоће.

Ипак, војна сила и НАТО су само један део мултидисциплинарног, општег напада и покушаја овладавања целим светом.

Далеко би нас одвело да набрајамо све облике, јер су у питању скоро сви елементи људског и друштвеног живота (уништавање народа, нације, породице, морала, васпитања….).

По мени, најопаснији облик, опаснији чак и од НАТО, је наметање система у коме је то све могуће: ткз. Демократије!

Демократија, у овом облику какву познајемо је само маскирана владавина крупног капитала и поткупљених политиканата.

Народу се баца “коска” да се нечим забавља. Да мисли да баш његов глас може нешто да промени. Обичан “ријалити”. A резултати су, одавно, већ испланирани и познати. Манипулацијом медијима се увек постиже да онај мање образовани (а таквих је, у сваком друштву на свету, увек највише) део друштва гласа онако како то “планери” хоће.

Уколико нешто не буде по плану, увек, у резерви, постоје други механизми (“Невладине организације”, притисци, санкције па до војне интервенције.). Наравно, све у име демократије и људских права!

Намећу се правила “политичке коректности”, често ван памети, уместо старих, вековима формираних моралних норми, које се проглашавају ретроградним и застарелим или у супротности са људским правима.

Игноришу се културолошке, религијске, традиционалне разлике међу народима и намеће једноумље (“American way”). Када би се Стаљин пробудио не би могао очима веровати колико је Запад унапредио његове методе.

Ту долазимо до још једног сукоба. Цивилизацијског сукоба Англо-Германа (Јер Англи су само једно Германско племе) и Словена. У основи је потпуно различит приступ животу и животним вредностима. И то би била предугачка тема за овај кратак осврт (заслужује посебан текст), али се своди на то да Запад (Англо-Германи) постепено, вековима, користећи религију (Ватикан), ратове и пропаганду преводи мале Словенске народе на своју страну и опкољава највећу Словенску земљу (и свој, коначни циљ) – Русију. Имамо прилику, у реалном времену, да видимо како се то ради на примеру Црне Горе и Украјине.

У (по Запад) идеалном случају, гурнули би Словенске народе на Русију, па нек Словени гину међусобно.

У светлу овог ширег плана треба посматрати и наше велможе на власти. И они су, само, играчке у рукама вештих луткара из Лондона, Берлина и Вашингтона. Људи су, кроз време, склони да еволуирају и мењају своја мишљења. Постепено. Али, нагла промена комплетне свести је могућа само уз нечију “помоћ”. Уценом или куповином. Или, највероватније, комбинацијом обе. Само тако се може разумети нагла промена свести Великог Вође.

И на крају, поштено, не видим како ћемо се извући из овог глиба у који смо упали. Вероватно би могли, уколико би своју судбину везали за судбину Русије (Па ако Русија пропадне, пропашћемо и ми. Овако ћемо нестати, као народ, сигурно!). Међутим, не видим ко ће то да уради. КО да поведе. Још (као што ће и бити) ако банда на власти продужи своју владавину на још четири године, онда нам се црно пише.

Краљ Сунце је рекао: “После мене потоп!“. Мислим да га Вучић преписује!

blank

httpwwwastrosvastaracom

Ko, Kako, Zašto i ČEMU!

srpska-i-hrvatska-zastava-2

 

(Nisam mogao, a da ne objavim ovaj tekst. Toliko istine, na tako malo prostora, odavno nisam video)

Interesantan tekst Hrvatskog analitičara Miroslava Horvata

„Na jednom zidu u Beogradu ispisan je grafit: „Od svih Srba, najgori su Hrvati „! Kao i obično, narodna mudrost je Ono za Što bi povjesničarima, sociolozima i psiholozima trebale brojne knjige izrekla u samo jednoj rečenici. Svakome tko je ikad proučavao postanak hrvatske nacije jasno je da ovaj grafit pogađa samu suštinu. Hrvat nije nacionalnost, to je stanje svijesti, a zlobnici bi rekli i dijagnoza. Zato su mnogi drugosrbijanci jedino po imenima Srbi, ali su u potpunosti usvojili mentalni sklop Hrvata.

Nedavno je uvažena hrvatska znanstvenica u svojoj doktorskoj disertaciji odbranjenoj na prestižnom Njemačkom sveučilištu vrlo dobro primjetila da je hrvatska nacija izgrađena na lažima i stoga ju je opravdano nazvati kulturom laži. Ideologij Hrvatstva postoji samo kao anti-teza, kao negacija srpstva,nikad neovisna, nikad sama za sebe. Hrvati svoj identitet izgrađuju negirajući svoje srpsko porijeklo. Isti takav auto-šovinizam krasi i drugosrbijance. U kojoj je drugoj zemlji na svijetu moguće naći centre za dekontaminaciju osim u Srbiji? Drugosrbijanci svoj vlastiti narod, kulturu, vjeru i nasljeđe smatraju radio-aktivnošću, nečime što treba konstantno dekontaminirati.

Auto-destruktivnost dovedena do savršenstva.

Ako proučimo nastanak drugosrbijanaca, uočit ćemo da su na sceni vrlo slični procesi, identični mentalni obrasci i gotovo isti sociološki fenomeni kao i kada je nastajala hrvatska nacija.

Glavna razlika je u tome što je Hrvatstvo prvo kao ideologija, a kasnije i vještačka nacija formirano u drugoj polovici 19. Vijeka i početkom 20. stoljeća, dok je nastanak drugosrbijanaca novijeg datuma u ponešto izmjenjenim okolnostima.

Sve počinje još u 17. i 18. stoljeću. Mjesto radnje Dalmacija, Krajina, Slavonija, Hrvatska, Bosna I Hercegovina.

Srpsko naselje, gladna godina. katolički popovi nude hranu svima koji prihvate uniju. Mogu ostati pravoslavni, nastaviti liturgiju Po svojim obredima, Ali moraju priznati papu. Prvih Dana se ne javlja nitko, Ali nakon par dana gladi prvih nekoliko obitelj pristaje, a s vremenom ih je sve više. Pomaže što je jedan lokalni mještanin nekoliko godina ranije tijekom studija u Beču prešao na katoličku vjeru i postao svećenik, pa dobro poznaje mentalitet Srba. Svake gladne godine, a one su posebno u Dalmaciji i Lici bile česte, Po nekoliko tisuća srpske bitelji prijeđe u uniju, a mnogi iz unije u katoličanstvo. Međutim, taj prijelaz nije iskren. Mnogi u sebi mrze katoličanstvo i papu, mnogi i dalje slave slavu i dva Božića, javno katolički, potajno pravoslavni. I danas se na mnogim grobovima i starim crkvama u Dalmaciji mogu naći ćirilični natpisi, a i slavske ikone skrivene na tavanima.

Ali katolička Crkva je surova i sirova, na području današnje Hrvatske Inkvizicija je djelovala najduže od svih zemalja u Europi. U genima tog stanovništva je inkvizicijska paranoja. Programirani su stravom. Ne dižu ustanke jer Vatikan ne prašta. Mučenja su zvjerska, takva da se i najteža smrt čini kao izlaz. U svijesti  bivših Srba utisnut je strah s jedne strane, a sa druge mržnja na svoje okupatore i tu novu vjeru. S vremenom se ta mržnja usmjerava prema onima kojima su ostali Srbi. Prebacivanje krivnje. Nisam ja kriv što sam izdao srpstvo, nego on što je ostao Srbin. Njegov ostanak u Srpstvu, njegov moralni život,

Njegova hrabrost i junaštvo, prkos i nepokolebljivost su ukor za moju savjest, za mene konvertita, slabića, kukavicu, bijednika, slugu, koji je za vreću brašna i soli izdao i djedove i narod i vjeru. On mora nestati da me više nikad ne podsjeca na moju izdaju. Zato Jasenovac, zato oluja, zato su Hrvati sa tolikom mržnjom klali Srbe jer su ih podsjećali na istinu o sebi, jer su Srbi samim svojim postojanjem bili prst krivnje uperen u Hrvate ..

Postoji još jedan element psiho-patologije koja se naziva hrvatstvo. U 19. Vijeku Austro-Ugarska shvaća opasnost do tek oslobođene Srbije koja će kad tada osloboditi sve zemlje gdje žive Srbi pod stranim zavojevačima.

Beč i Vatikan odlučuju stvoriti od Srba nekoliko nacija inzistirajući prije svega na vjerskim i regionalnim razlikama (svaka sličnost as Vojvodinom je namjerna). Za centar tog projekta odabrali su provincijski gradić Zagreb. Beč u Zagrebu gradi cijeli tzv. „Donji grad“ sve ustanove, Kazalište i sl. Određuju ime Hrvati, po jednoj od negdašnjih Srpska regija (Dalmacija, Hrvatska, Slavonija, Lika) i formiraju novu naciju od Srba katolika i doseljenika iz cijele monarhije (isti projekt odvijao se tada i u Galiciji u gradu Lviv. Beč i Vatikan tamo su stvarali Ukrajince). Hrvatska Narodna stranka postaje ono što je u drugoj Jugoslaviji bila komunistička partija. Ako je i jedan Srbin htio posao i bilo kakav napredak u društvu morao se izjasniti Kao Hrvat i učlaniti u „Hrvatsku narodnu stranku „. Mnogi siromašni Srbi sa sela dolazili su u Zagreb, u kojem je živjelo puno Austro-ugarskih činovnika, umjetnika i trgovaca Njemaca, Mađara, Židova … Uglavnom nesrpskog, neslavenskog stanovništva. Ti seljaci su se prodavali za tanjur juhe i novo odjelo, pokušavali biti kao ti novopečeni građani, elita koja se na brzinu obogatila.

Prihvaćali su njihovo licemjerje, malograđanštinu, zaboravljali su svoje srpsko i seosko porijeklo, mrzili su ga, postajali su pokondirene tikve. Prema svemu Srpskom imali su averziju, a najveći strah imali su do toga da  se na vratima ne pojavi neki rođak sa sela. I opet, svaka sličnost sa drugosrbijancima je namjerna.

Sada su Beč i Vatikan imali sve potrebno za stvaranje nove nacije. Ruralnu masu Srba katolika iz Dalmacije, Like, Slavonije, Bosne i Hercegovine i Novopečeni malograđanski sloj koji će toj masi biti predvodnik. Austrija ništa nije prepuštala slučaju, izmišljena je nova povijest, novi mitovi, nove institucije, radili su filigranski precizno, onako kako to samo Njemac može. A na terenu, svu logistiku je pružala Katolička crkva preko svojih svećenika i časnih sestara. Kako je tjedni odlazak u crkvu bio centralni događaj u seoskom životu, a lokalni pop autoritet kojem se gotovo bezrezervno vjerovalo katolička crkva uspijela je kroz nekoliko desetljeća izgraditi novi identitet, identitet od početka do kraja temeljen na laži i na negiranju sebe samog. Na lažnom vjerskom konvertitstvu i na lažnom malograđanstva, na lažnoj povijesti pisanoj u Bečkim kuhinjama i Vatikanskoj školi falsifikata, na odricanju od svoje autentičnosti, kulture, vjere, predaka. Zato se na Engleskim i američkim sveučilištima hrvatska nacija izučava kao primjer uspješno stvorene vještačke nacije.

Genocid nad Srbima izvela je koalicija dvije Hrvatske, onih koji su Hrvati postali iz malograđanskih pobuda i onih koji su srpstvo napustili pod pritiskom Vatikana. Te dvije Hrvatske se međusobno mrze, a ujedine se jedino kad zajedno mrze Srbe.

Paralele s drugosrbijancima su više nego očigledne. Jasno je da je danas u Srbiji najlakše napredovati ako se pljune na Srbe. Svaki intelektualac koji želi raditi u novinama ili na fakultetu zna da je najbrži put do uspjeha Srbo-mržnja. Pravi srpske patrioti, ma koliko fakulteta završili i znanstvenih radova objavili, osuđeni su jedino na lokalne televizije i manje Internet sajtove. Ono što su nekad za novopečene katolike, bivše Srbe, bili katolički oltari i propovjedaonice, danas su za drugosrbijance mediji,

Prije svega televizija i novine. drugosrbijanci snobovski gledaju čak i na Zagreb koji je realno prema Beogradu provincija, a sve što dolazi iz Zapadne Europe nekritički prihvaćaju, dok sve svoje, srpsko preziru. Tako se često mogu čuti tragikomične izjave poput one jednog drugosrbijanca da on kad gleda Europsku uniju vidi brze vlakove. Neka dođe u Hrvatsku koja je članica Europske unije, pa će vidjeti da su hrvatski vlakovi sporiji od srpskog. Jedini brzi vlak koji bi Srbija dobila ulaskom u EU je vlak u vlastitu propast. Većini drugosrbijanaca je glavni motiv novac, kao što je to bio slučaj i sa onim Srbima koji su početkom 20. vijeka postojali Hrvati.

Ne čudi što su drugosrbijanci zagovarali NATO-agresiju na Srbiju i radovali se bombama koje su ubijale njihove sugrađane. Kao sto smo vidjeli, auto-šovinistička mržnja na sve Srpsko prirodna je posljedica procesa rasrbljivanja i u svom krajnjem obliku završavala ludilom, genocidom, Jasenovcem i Olujom. Ne treba mrziti rasrbljene Srbe, srpskom duhovnom organizmu mržnja je strana, treba ih razumijeti, ali nikako ne smijemo dopustiti da naša braća, obitelj, rođaci i susjedi podlegnu njihovoj propagandi. Ostanimo Srbi i danas kada je to vrlo teško. Ali uvijek je bilo teško. Godine 1941. vjerojatno nije bilo goreg mjesta za život od Srbije, Srbije okupirane od Njemaca, ustaša, Bugara, Mađara, Srbije u kojoj streljaju cijele razreda školske djece, Srbije koju bombardiraju i Njemci i saveznici … pa ipak, 1941. dva najveća pisca i književnika ikad rođena na ovim prostorima, Meša Selimović i Ivo Andrić dolaze baš u Srbiju. Njihove životne priče čine se kao paradigma. Meša Selimović se 1941. nalazi u Zagrebu, odbija sve privilegije kojim ga obasipa ustaški režim i odgovara svojoj tadašnjoj djevojci koja ga u nevjerici pita zašto ide u Srbiju: „Kakav bih ja to Srbin bio kad ne bi bio sa Srbijom kada joj je teško? „.

Iste godine i Ivo Andrić dolazi u Beograd. Sa prezirom odbija osobnu ponudu Pavelića da bira poziciju u NDH koju želi i izabire život u Beogradu u siromaštvu i pod bombama, a kao svoju nacionalnost upisuje – Srbin. Andrić je dobro znao, jer je jedan njegov rođak bio Katolički svećenik, kako je Katolička crkva od njih, Srba Katolika u Bosni stvarala Hrvate. Ali najveći među Srbima Islamske vjere, kao i Srbima Katoličke vjere ostajali su u Srpstvu i onda kada je bilo najteže. Jer Srbin je najjači onda kada je najteže, srpstvo je samo za najhrabrije Srbe i Srpkinje, slabi bježe u toponimske nacije. Dovoljan je primjer Emira Kusturice koji je mogao imati kolekciju Oscara samo da se htio odreći srpstva.

Čak i mnogi nesrbi, poput Petera Hendkea koji je ostao bez Nobelove nagrade jer je branio srbe prepoznavali su taj srpski duh, tu srpski iskru ljubavi, slobode, pravde, časti koju ni jedna okupacija, ni jedan genocid, ni jedno ropstvo nisu uspjeli ugasiti.“

I ono što je, za srpski narod, tragično, gledamo isti, ubzani, postupak u stvaranju „crnogorske“ nacije! Sve je isto, isti način. Pobogu, ima li ikog da to JAVNO KAŽE! Otkidaju nam, deo, po deo tela…a mi se, hrabro, pravimo da nas ne boli! Tako će nam i srce izvaditi!

Dužan sam da objasnim zašto sam pustio ovaj tekst. Ne radi se o nikakvom polemisanju ili „pljuvanju“ po Hrvatima. Pogotovu što se, delimično, ne slažem sa nekim delovima, a pogotovu sa implikacijom da su svi Hrvati u stvari, pokatoličeni Srbi. Hrvati su kao narod postojali i postoje. Mnogi imaju Italijansko, Madjarsko, Nemačko i naravno, Srpsko poreklo. Ja sam hteo da skrenem pažnju na procese koji su se i tada, a i danas, u realnom vremenu, pred našim očima odvijali i odvijaju. Ista je priča u Crnoj Gori i taj proces je nepovratan. Ali, imamo to isto u Raškoj oblasti, Preševu.. U Vojvodini je već ozbiljno (drugosrbijanci, autonomaši), U Južnoj Srbiji je jak antagonizam prema „Beogradu“. Istočna Srbija isto…Ako tome dodamo negativan prirast stanovništva, odliv mladih iz zemlje. Pa činjenicu da nam je i Crkva „bolesna“ (jak ekumenski pokret), a kao vrhunac svega da bi našs Veliki Vodja radije da vlada Protestanstkim nego Pravoslavnim Srbima (valjda zato hoće da nam menja mentalitet), onda ono propročanstvo o „svim Srbima pod jednom šljivom“ postaje realno, a „Beogradski pašaluk“ samo sanak pusti…

xxl2

astroloski tekstovi

DEMOKRATIJA (2)

mmfDobro, uzmimo da „demokratija“ treba da bude nešto progresivno. Kako se, onda, nikada ne desi, da „demokratski“ izabrani ne budu i opšteprihvaćeni lideri svog naroda? Već uvek imamo „poziciju“ i „opoziciju“.

Ovaj način funkcionisanja društva je totalna izmišljotina anglogermana.

Jednu dobru stvar su odradili: Svi, svuda i uvek priznaju samo „demokratski“ izabrane lidere. Svi, ostali su „autokrate“, „tirani“, „nedemokrate“, rekli bi smo, jednostavnije da su oni DIKTATORI!

I sve dok ti „diktatori“ sluze svrsi svog postojanja, biće uvažavani i poštovani.

Onog časa kada, ipak, shvate da služe, pre svega svom narodu, tog časa prestaje svaka zaštita i počinje lov…

Vratiću se, ovde, malo na istoriju čovecanstva. U nekom početku, plemena su birala najjačeg za vođu.

Kako je ljudski rod napredovao…onda nisu vise birali najjačeg, već najpametnijeg. I ta pozicija plemenskog vodje je postajala sve važnija. Da se ne bi gubio kontinuitet, onda su plemenske vodje to počele da prenose na naslednike…I to je začetak dinastija. (Ma koliko se trudile, današnje dinastičke familije, ipak, ne vode poreklo iz Starog Egipta).

I različite kulture su stvarale svoj način vladanja.

Zaključak celoj priči je: A onda tu dodju „kauboji“ i sve što je postojalo vekovima proglase dekadentnim, nazadnim, i umesto Boga jedinog, Dolar proglase vrhovnim božanstvom!

Problem iz cele priče: Kako narodima koji NE ŽELE „demokratiju“ u ovom obliku, narodima, koji žele JAKOG VODJU, nametnuti ovaj oblik „demokratije“.

To se postiže samo bombama, silom,,,i kupovanjem onih koji će da podrže „projekt“.

U jednom se za(j)ebala cela ta svetska sila: NITI STE VI VIŠE SILA, NITI SMO MI VIŠE GLUPI!

Demokratija

thomas-jefferson-end-of-american-democracy-600x2961

Mogu da zamislim stare Grke, da bi se našli u čudu! Demokratija, kakvom su je oni zamišljali u ovom svetu, jednostavno, ne postoji!
Vlast naroda. Da, sjajna polazna tačka. Može li iko, od vas, da zamisli da se, uopšte pita, o nekim važnim stvarima. Ili se ipak, odluke  donose
na nekom drugom mestu  (uz sjajan izgovor – „Pa vi ste nas birali da donosimo odluke u VAŠE ime“!).
I upravo tu se krije najveća prevara u istoriji!
Sada ću rasčlaniti sve elemente. Zaključak će biti…očigledan!
Iz sjajne ideje direktne demokratije izrodilo se nedonošče. Predstavnička demokratija. Podsećam da direktna demokratija postoji još samo, u skraćenom obliku u Švajcarskoj.
Svi ostali smo izloženi Anglo-saksonskom tumačenju demokratije. I nametanju iste svuda i po svaku cenu..makar i bombama!
Ali, ZAŠTO?
Jednostavno – zato što je toj, njihovoj „demokratiji“, jedina vezu sa stvarnom demokratijom  – ime. Sve ostalo je sapunica i kupljeni „mediji“. U ovom slučaju, mediji „stvaraju“ demokratiju i demokratske norme. Tako je moguce da se bolesnici proglase „ugroženom manjinom“, da ono što je crno, postane belo.
Zato je moguće, da jedan Premijer (neću pisati ime, jer ne zaslužuje to), bez prestanka, godinama. laže „svoj“ narod . Da sve poraze proglašava pobedama. Da sva silna, nova zaduživanja proglašava „otplaćivanjem skupih kredita“. Da uporno tvrdi narodu da bolje živi, ali, to još ne vidi. Da je prodaja nacionalnih resursa u interesu naroda. Da će za 2-3 godine živeti kao u Emiratima. Da …da…da…
Postoji u teoriji (zapadnoj) o upravljanju „masama“ nekoliko zanimljivih stavki: Jedna se odnosi na „pomeranje fokusa javnosti u dopadljivu budućnost“. Dakle, skrenuti pažnju sa očajne sadašnjosti u prelepu budućnost. Zar nismo svedoci toga već tri godine. Srbi su narod koji živi u budućnosti! Prvi smo stigli u budućnost!
Ali, vratimo se onom o čemu sam počeo: Demokratija.

Sve ovo što radi “naš” Premijer ne bi bilo moguće, da nije “Demokratije”.  Jer, ne samo u Srbiji, već svuda gde je uvedena ili nametnuta ovakva demokratija, stvari idu istim tokom: Vladavina mediokriteta.

Neka se ne uvrede oni koji nisu završili škole (ili, jednostavnije, kupili diplomu), ali je činjenica, teorijski i praktično dokazana, da je mnogo lakše manipulisati slabije obrazovanom populacijom.

I, upravo u tome je ceo trik:  Ovakvom “demokratijom” postižete da veći deo društva (neobrazovan ili slabo obrazovan, kojim je lako manipulisati) nadjačava obrazovaniji (I samim tim svesniji, kritičniji) deo, kome ostaje jedino da vrišti, jer ga “populus”, narod ne razume. Ili da se (kao što je kod nas, nažalost slučaj) ponizno prikloni trenutnom vlastodršcu.

Nadam se da je ovo sve bilo dovoljno razumljivo i onom delu neobrazovanih ili slabije obrazovanih. Da shvate da su samo “topovsko meso”. Da upravo njih, sve ove političke igre prvo i najviše pogadjaju. Ali. Od njih može krenuti vetar promena. Jednom (nadam se, ne u dalekoj budućnosti) kada shvate da od divne budućnosti ne mogu da nahrane svoju decu DANAS, onda će se desiti ono što Srbima nije strano…

Ko preživi, pričaće.